Grad i ja
-„ Tvoje malo se završava u dva.“
- Tako nekako.
Skoro sam čuo ovu strašnu
istinu od cimera kada sam želeo da ga na kratko izvučem iz stana. Ali kako biti
ravnodušan prema svim mestima koja te jednostavno mame u ovom gradu. Shvatio
sam da je bitno razbiti navike izlaženja. Mora se posećivati sve, na široko i na
veliko a zatim se ponekad vraćati na dobra proverena mesta. Za dobar provod
nije potrebno puno novca, to tvrdim! Osetio sam i doživeo. Ne družim se sa ćutljivim
i mirnim osobama, jer ja nisam takav, a sa mojom ekipom je provod uvek
zagarantovan.
Isto tako, morao sam vremenom shvatiti da ne pokušavam spojiti nespojivo. O
ljudima je reč, zapravo prijateljima. Druzim se sa par baš kvalitetnih ljudi
koji su totalno različiti, sa svakim od njih imam određene teme za priču, za
svakog poseban pristup i za svakog mesto izlaska i vrstu muzike.
Da se razumemo, jedino u vezi količine garderobe i provoda nisam izbirljiv. Ali
mora biti centar, po sumnjivim lokalima Autokomande moja faca se ne viđa. A i
tu se čovek ne moze obući kul. Ili dobiješ čašu u glavu ili dobiješ čašu po sebi.
Za Savamalu me vezu najlepše uspomene, najkasniji dolasci kući i najveća
opijanja prijatelja. Moja opijanja se vezuju za velike događaje kao što je Nova
godina ili prvo igranje cugopola. Kada su kul izlasci manje pijem jer volim da
odpešačim do stana, da je suprotno verovatno bi me ranom zorom pojelo rasno
pseto ispod Politike. A i što bih rekao, crvene pantalone i šešir nikako ne idu
u paketu sa gradskim.
Volim gužvu, guranje naroda, češanje ramena o rame, čekanje u redu ispred Tjuba
ili ponosno mahanje rukom da imam rezervaciju, ukoliko nisam neplanirno izašao.
U poslednje vreme cesto neplanirano izlazim tako da sam prinuđen da se koristim
raznim trikovima. Kao sto su ubeđivanje, poricanje nepostojanja mog imena na
spisku, praćenje osoba koje imaju rezevaciju kao da su ti rod rođeni ili koristiti
veze koje sam stekao družeći se sa Nevenom. To su valjevske veze. Svaki klub
ima nekog Valjevca koji ili radi za šankom ili je u obezbeđenju.
Moji izlasci su uvek odlični, jer nisam tip osobe koja izađe da bi se dosađivala.
Mora da se dominira, kako bi rekao jedan moj drug. I uvek bude doživljaja kao
sto su iskustva sa taksistima. Uvek se super ispričam sa njima, dok Jovana
svakog taksistu zna sa fejsa i u 80% slučajeva zna za koga navijaju. Preko ubeđivanja
jednog od blizanaca da je on onaj brat koji nije. Ko shvati shvatio je . Do
pravljenja čuvenih koktelčicć na klupi i 15o minutnog zadržavanja u ženskom wcu
sa drugaricom, dok se napolju devojkama stvarao sekundarni urin. A bilo je jos
luđih stvari.
Evo. Poslednji vikend je bio jako zanimljiv. Da dodam mojoj teoriji o vezama sa
Valjevom da sam upoznao barmena u Mikseru, koji je iz, naravno Valjeva. Eto
veze za rezervaciju. Posle Mikera produžili smo u Mladost Radost Ludost, da
budem precizniji bio sam u delu Ludost. I bila je gužva. Ogromna gužva. I bilo
mi je divno u tom guranju kod bara. Uh.
I da, ja sam znao da sam prosečne visine ali to veče sam shvatio da sam prosečne
visine patuljka.
Naravno doručak u 5 i susret sa dzinom od pacova sred Beograda u cik zore.
Sutradan je bilo još zanimljivije. Opet gužva. Manja. I ono sto je najbitnije
zamalo da upoznam ljubav. Ali nisam lepo cuo ime. Sada samo nagađam a i ta
ljubav je ubrzo nestala. Kiša, pocepane čarape moje drugarice koja je htela da
izgleda promiskuitetno, moja mokra marama koja nam je služila kao kišobran i
pogledi naroda u fazonu odakle ovih padoše.
Zato volim grad. Neočekivane stvari i ljude znane i neznane. Upoznavanja i poglede.
Prizivanje određenih ljudi mislima. I sve one stvari koje nisi ni svestan da ti
se mogu dogoditi.
Jer karma je kucka!